KUPILI SMO KUĆU!

ZAŠTO KUĆA?

Kada smo pre 9 godina kupili stan od 65m2 u kojem i danas živimo imali smo jedno dete. Danas ih imamo troje i ovaj stan nam je odavno tesan. Ideja o kući se rodila zajedno sa Sofijom, našim najmlađim detetom, a potpuno je sazrela kada nismo mogli da je odviknemo da svaki put kada vidi zemlju, pesak ili travu izuje cipele i čarape i hoda bosa. Jedna prijateljica nam je rekla da joj verovatno fali kontakt sa zemljom i prirodom, i to me je negde zaista nateralo da se zamislim. Tada smo znali da moramo imati kuću i dvorište. 

Osim toga, ja sam odrasla u kući i znam koliko mogućnosti pruža ta širina, pre svega dvorište, a želeli smo (i mi i deca) psa i mačku i trampolinu i garažu i naše drvo i kućicu na drvetu…

izvor slike

Naša zamišljena lokacija je bila obod Zvezdarske šume – gde se otprilike nalazi i sadašnji stan, pre svega zbog blizine šume, ali i centra grada, škole i vrtića u koje nam idu deca i koji nam se dopadaju. Ja sam povremeno prečešljavala sve ponude kuća na ovoj lokaciji, čekajući da se pojavi neka super prilika koju ćemo moći da priuštimo. Nakon nekoliko godina – posle još jedne bezuspešne potrage – postalo je jasno da sa budžetom koji imamo jednostavno ne možemo da priuštimo kuću u ovom kraju. Stalno smo mislili da će se nešto pojaviti, ali cene su samo rasle i rasle. 

Ovde bih navela da smo razmišljali i o gradnji – ali situacija sa kupovinom placa u Beogradu je čini mi se jedina gora stvar od kupovine kuće. Na lokacijama koje su iole uređene – cene su astronomske, a tamo gde su cene pristojne – nepristojno je sve drugo 🙁 .

U jednom mom naletu potrage pre otprilike godinu i po dana – shvatila sam da smo od pristojne kuće na željenoj lokaciji toliko daleko, da verovatno nećemo moći da je priuštimo narednih 10 godina – osim ako ne dobijemo na lutriji, koju btw ne igramo 🙂 (kompromisi tipa zajedničkog dvorišta nisu bili opcija, a i kuća je morala da bude pristojna i pre svega dobar potencijal). 

I onda sam iznervirano rekla Milanu – dok mi kupimo kuću gde želimo, deca će da odrastu, a onda nam ta kuća više neće biti potrebna! Shvatio je i prelomili smo. Kuću ćemo kupiti sada, sa budžetom koji imamo (a koji je bio nešto ispod 100k). Ono oko čega nismo želeli da pravimo kompromise je bilo dvorište, kvadratura od min 100m2 i pristojna i uređena ulica i komšiluk.

GRADSKA KUĆA (KUĆA U NIZU)

Ne znam da li ste ikada bili u potrazi za kućom u Beogradu i da li ste uopšte obraćali pažnju na te krajeve sa niskom gradnjom – ali to je bilo moje najveće razočarenje u ovoj potrazi. Gradske vlasti su dopuštale zaista svašta, što je doprinelo tome da imate ulice bez ijednog drveta gde jedva mogu da se mimoiđu dva auta i gde se sa građevinskom linijom izlazilo do samog puta. Često ove ulice nemaju ni trotoar, dvorišta i fasade su šaroliko uređeni, i zbog toga mnogi delovi grada u kojima se nalaze kuće izgledaju prilično žalosno. Ovde čak ne mislim samo na prigradska naselja već i na širi, a često i uži centar grada.

Naravno, postoje krajevi sa jako lepim kućama, uređenim dvorištima i prelepim ulicama, ali tu su cene kuća toliko visoke da u najmanju ruku treba da budete milioneri kako biste takvu kuću priuštili (ako ste kojim čudom nasledili ovakvu nekretninu – mogu samo da vam zavidim).

Moja fascinacija kućama u nizu potiče još iz detinjstva kada sam na odmoru u osnovnoj školi svakodnevno šetala pored jednog niza montažnih kuća koje su za službenike policije izgradile gradske vlasti. Iako su one bile male – oduševljavalo me je što su iste, videlo se da su planski rađene, sa prednjim i zadnjim dvorištem, garažom i travnjakom, i to je u moru onih klasičnih kuća često nesređenih fasada i dvorišta bilo za mene pravo osveženje. 

Onda sam takve kuće videla u Beogradu na Bežanijskoj kosi i u Višnjičkoj banji (i to u vidu čitavih naselja) i ta uređenost me je zauvek privolela ovom tipu kuće. Lokacije koje sam spomenula sam naravno počela da razmatram kada smo proširili potragu, ali je tu postojao mali problem – ove kuće su uglavnom koštale duplo više od onoga čime smo mi raspolagali. Nije ni čudo što su ih u žargonu zvali “Karingtonke”.

kuće u nizu – Višnjička banja (izvor slike – Google Street View)

kuće u nizu – Bežanijska kosa  (izvor slike – Google Street View)

Još jedan veliki razlog zbog kojeg mi je bila toliko bitna ta uređenost, lepa ulica i komšiluk jeste verovatno i činjenica što sam odrasla u kući koja je sagrađena u predgrađu Požarevca u ulici koja tada nije bila asfaltirana, tako da se dobro sećam koliko me je izluđivalo kada sam u školu dolazila prljavih cipela svaki put kada padne kiša. Osim toga, moji roditelji su čitav život proveli “završavajući” kuću, koja je tek sada, mnogo godina nakon što sam se odselila iz nje, zaista i završena. To nisam želela. Takvu vrstu strpljenja nikada nisam imala – i realno, smatram da i ne treba imati. Moji roditelji sada imaju prelepu kuću od 200m2 u kojoj žive sami – i sestra i ja smo se davno odselile. Samo hoću da kažem da postoji vreme kada ti je nešto potrebno, a onda se situacija promeni i potrebe više nisu iste. Mislim da smo Milan i ja prepoznali taj momenat i shvatili da za 10 godina kada deca odrastu – dvorište, radionica, kuća na drvetu i sl više nikome neće biti interesantni. Što bi moj muž rekao – bilo je sad ili nikad 🙂

PREDGRAĐE

Odbacivši željenu lokaciju – potragu smo proširili na gotovo sve delove grada. Prvo smo locirali sve gradske kuće (uglavnom starije gradnje, jer za nove komplekse nismo imali dovoljno para) i počeli da obilazimo. Osim u Višnjičkoj banji i na Bežanijskoj kosi, ovaj tip kuća postoji i na drugim lokacijama – u gradu na Dušanovcu i Banjici npr (gde su takođe jako skupe), ali i u predgrađima poput Ceraka, Belih voda, Vidikovca, Borče, Petlovog brda,…

kuće u nizu – Cerak  (izvor slike – Google Street View)

Moram odmah da vam kažem da bih pristala da živim u bilo kojem od ovih predgrađa – jer su ove kuće i dvorišta manje ili više slični i planski i kvalitetno izgrađeni. Na kraju je presudio budžet i naša nemogućnost da ga rastegnemo čak i za 20k koliko nam je falilo za ovakvu kuću npr na Ceraku ili Belim vodama, koje su bile naš prvi izbor (pošto već imamo jedan stambeni kredit a ja sam “nepouzdani” preduzetnik – banke nisu bile rade da nam odobre kredit u ovom iznosu, a morali smo da mislimo i na renoviranje koje je u svakom slučaju bilo neophodno).

Onda smo otišli da pogledmao ovaj niz kuća u Borči, naselju koje je na lošem glasu zbog situacije sa kanalizacijom, prilazom, mostom, nelegalnom gradnjom i sl, ali koje je bilo jedno od retkih koje smo zaista mogli da priuštimo. Stigli smo za 15 min, ulica i ceo blok kojem pripadaju ove kuće su nam se jako dopali (puno drveća, zelenila i igrališta za decu), a blizina Lidla i otvorenog tržnog centra sa igraonicama, restoranima i prodavnicama (u bloku do kuća) je bio još jedan plus koji je za porodice sa malom decom bitna stavka. 

kuće u nizu – Borča  (izvor slike – Google Street View)

NAŠA KUĆA

Počeli smo da obilazimo ovaj kraj iz dana u dan i zvali da se raspitamo za kuće koje smo pronalazili u oglasima (koje su na našu nesreću već bile prodate). Jednog dana smo, u našim sada već redovnim obilascima, susreli čoveka ispred jedne od ovih kuća, pitali ga da li zna da li je neka kuća na prodaju, na šta je on odgovorio da prodaje svoju. Ušli smo, pogledali, nakon nekoliko dana ga pozvali i dali ponudu – koju je on prihvatio. 

naša kuća  (izvor slike – Google Street View)

Od tada je prošlo nešto više od 8 meseci (čekali smo da se reše papiri – ostavinska rasprava, uknjižba,…) i najzad početkom ove godine konačno postali vlasnici kuće od oko 140m2 i malog dvorišta (nešto više od 1a) koje je nama sasvim dovoljno za ono što smo zamislili.

naše dvorište (izvor slike)

Sada čekamo 01. april ( 🙂 ) – rok koji smo odobrili starom vlasniku za iseljenje, kada bi trebalo da počne naša avantura sa renoviranjem. S obzirom da je ovaj post postao već suludo predug – unutrašnjost kuće i naše planove ostavljam za sledeći 😉 .

naša kuća i zadnje dvorište (izvor slike)

Znam da će naša odluka koja deluje kontroverzno izazvati i mnoga negodovanja (u porodici – široj i užoj već je bilo negativnih komentara i reakcija na odluku koju smo doneli), ali mi smo svesno napravili kompromise koji su očigledni (a koji između ostalog podrazumevaju i svakodnevno odvoženje dece u školu i vrtić u gradu, jer smo odlučili da ih ne premeštamo) i prezadovoljni smo izborom (uostalom, imali smo čak 8 meseci da se predomislimo ali to nismo učinili 😉 ). 

Ne kažem da svako treba da prihvati ovaj način razmišljanja – samo kažem da smo mi izvagali između onoga što nam je bitno i preko čega ne možemo da pređemo, i onoga preko čega smo u ovom momentu bili spremni da pređemo.

Kuća snova kako sam je nazvala na društvenim mrežama možda deluje kao pretenciozan naziv (kada bih sada zatvorila oči i pomislila na kuću snova ona bi verovatno izgledala drugačije) – ali poenta je u tome da ono čime u ovom momentu raspolažemo pokušamo da učinimo domom iz snova, a verujem da ću vam u narednim mesecima pokazati da je to itekako moguće i to bez ogromnog budžeta (pošto smo čitav budžet dali za kupovinu kuće – molim sve zainteresovane sponzore da se hitno jave 🙂 ).

Ako imate bilo kakvih pitanja u vezi procesa, potrage i sl – šaljite pitanja u DM instagrama (#mojakuća).

Ako vam se dopada ovo što ste pročitali – prijavite se na našu NEWSLETTER listu i dobićete, osim saveta za uređenje enterijera u Vašem inboxu, i besplatnu e-brošuru “10 ključnih saveta kako unaprediti bilo koju sobu!” …

Ako želite da se konsultujete u vezi Vašeg enterijera – kontaktirajte nas putem našeg KONTAKT formulara ili nam pišite na info@marinaenterijernica.rs …

Veliki pozdrav iz Marine ENTERIJERNICE!